KategorijeCovid-19

Kako sam pobedio COVID-19


Pre svega

Ovim putem pokušaću da vam prenesem svoja iskustva sa COVID-19 i sve što sam doživeo u proteklih nekoliko nedelja.

Pre svega, malo je jedan blog post kojim bih opisao zahvalnost svim ljudima koji su bili uključeni u moj oporavak, na prvom mestu svojoj porodici, prijateljima i najvažnije, timu stručnih lekara koji su u svakom trenutku znali šta rade! Takođe bih se ovom prilikom zahvalio i za veliku požrtvovanost kompletnom medicinskom osoblju, koje se neustrašivo brinulo o meni i drugim pacijentima, iako su bili svesni da postoji ogroman rizik po njih i njihove porodice kojima se vraćaju svakog dana.

Molim vas, imajte u vidu da je u trenutku pisanja ovog bloga situacija bila kakva je i opisana. Iskreno se nadam da su se neke stvari promenile u međuvremenu, kao i da su lekari uspeli da istraju u svim izazovima.

Simptomi

Nakon što sam osetio prve simptome, povišenu temperaturu, malaksalost, gubitak čula mirisa i ukusa, istog trenutka sam prestao da odlazim na posao i samoizolovao se od supruge koja je u drugom stanju! Primarna zdravstvena ustanova nije bila od neke koristi, budući da sam dobio samo lekove za spuštanje temperature i savet da mirujem, uz pretpostavku da se radi o gripu.

Bilo mi je bolje nakon nekoliko dana, a onda se situacija ponovo pogoršala. Bol u grlu, blago probadanje u grudima, ali bez kašlja. Tada se javila i opravdana sumnja da sam zaražen novim virusom COVID-19 od koga će verovatno oboleti pola sveta. Nakon bezbroj poziva, uspeo sam da dobijem nadležnu epidemiološku službu, koja me je uputila na sekundarnu zdravstvenu ustanovu.

Sistem funkcioniše

Mnogi od nas sa pravom imaju sumnju u funkcionisanje našeg zdravstvenog sistema (ja sam bio prvi među njima). Ono što možemo čuti svakog dana: da nam je zdravstvo na niskim granama, da je mnogo lekara i medicinskog osoblja napustilo zemlju, da nema ko da nas leči… Apsolutno nije realan i objektivan prikaz stvari!

Istina je da nam je primarno zdravstvo značajno oslabljeno svim gore navedenim činjenicama i da se ti ljudi nalaze u najgoroj poziciji pošto nisu bili adekvatno pripremljeni za epidemiju koja nas je snašla. Niko njih nije upozorio unapred kojim rizicima se izlažu prilikom pregleda pacijenata, kakvu zaštitu treba da imaju, koja je procedura u slučaju epidemije.

Situacija je totalno drugačija sa sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama. Postoji precizna procedura, počevši od kompletne zaštite i načina pregleda i prijema, procene epidemiološkog rizika, kriterijuma po kojima se neko zadržava na lečenju ili upućuje na kućnu izolaciju, zaključno sa famoznim testovima na COVID-19 koje je trebalo racionalno koristiti u datom momentu.

Epidemiolozi su me uputili u sekundarnu zdravstvenu ustanovu. Da, kao što pretpostavljate, u pitanju je Klinika za infektivne i tropske bolesti! Na samom ulasku u Kliniku zatekao sam naoružane vojnike sa dugim cevima, maskama i rukavicama, koji su me odmah podsetili da je u pitanju vanredna situacija. U sledećem trenutku dovezen je sanitet sa medicinskim osobljem u punoj zaštitnoj opremi (tzv. “kosmonauti”) i pacijentom koji je takođe maksimalno zaštićen (a za koga se kasnije ispostavilo da je negativan na COVID-19). Video sam da se taj sanitet posle upotrebe dezinfikuje gasnim metodama, što važi i za kompletno osoblje koje je bilo u istom. Kod mene se upravo tada javila prva impresija da stvari funkcionišu.

Da li je moguće da sistem stvarno funkcioniše u Srbiji? Da, moguće je!

Dobro, idemo dalje. Odmah na ulasku predao sam zdravstvenu knjižicu, dao svoju epidemiološku sliku, tj. da sam krajem februara putovao u Berlin i da imam trudnu suprugu kod kuće. U tom trenutku dobijam prilično detaljan upitnik u kojem navodim sve svoje simptome, povišenu temperaturu koja se nije normalizovala punih 7 dana. Nakon sata čekanja ispred prijemnog dela klinike, oslobađa se “boks“ za pregled u koji se ulazi sa spoljne strane zgrade.

Pregled

Dočekuje me jako prijatan specijalista infektologije. Nakon urađenih analiza krvi i rendgena pluća, bez okolišanja, direktno u lice kaže:

“Na osnovu simptoma i snimka vaših pluća, najverovatnije je COVID-19. (Muk) Uzećemo Vam bris kako bismo poslali uzorak na Torlak i javićemo rezultate testiranja. Možda smo i mogli da se zaštitimo pre mesec ili dva, ali sada je već kasno. Verovatno ćemo svi biti u nekom trenutku zaraženi i moramo se boriti.”

Sa sve osmehom, koji se nazire ispod maske i aserativnim pristupom koji uliva poverenje, rekao mi je još: “Dobro je da niste više čekali. Došli ste u pravom trenutku!“, a meni nije preostalo ništa drugo sem da kažem: Svaka čast i hvala Vam!”.

Terapija

Nakon urađenog EKGa, i davanja pristanka za učestvovanje u eksperimentalnom lečenju od COVID-19, dobio sam odgovarajuću terapiju preventivno (pre nego što su rezultati stigli). Pomenuti infektolog mi je rekao da je kombinacija lekova preporučena od strane kineskih lekara, kojom su lečili zaražene pacijente u Wuhanu (terapiju ne bih ovde da navodim, zbog opasnosti da ljudi počnu samoinicijativno da uzimaju lekove, što nikako ne bila dobra ideja!). Terapija koju sam dobio mi je pomogla da se osećam bolje za 3 dana, da, slovima, tri dana!Da, meni je bolje, nemam temperaturu, normalno dišem, to je to!

*Source: Tweeter #Covid19fr #Raolut

Ovo će se kasnije ispostaviti kao i očekivano vreme oporavka, sudeći po grafiku datom od strane francuskog naučnika prof. Didier Raoult, Director of the clinical microbiology laboratory, URMITE, Faculté de Médecine, Université de la Mediterraneé, Marseille. Oni su sasvim istom metodom lečili svoje pacijente, gde se jasno pokazalo da je period oporavka uz terapiju koju sam i ja primao 5 danauz uspešnost od100% .

Međutim, setite se brisa na COVID-19 koji su mi epidemiolozi uzeli prilikom pregleda, prošlo je nekoliko dana od tada. Rezultata još uvek nema. Nastaviće se…